Zelene navike grejanja na struju: Ušteda energije na svakom koraku

Ušteda energije i grejanje na struju idu zajedno otkada su se na tržištu pojavili jaki, pouzdani ali štedljivi inverter motori koji se ugrađuju u razne uređaje, među kojima se ističu klime.

Sadržaj:

Evolucija ili revolucija električne energije

Deceniju iza nas električno grejanje je pretrpelo evoluciju, što ga čini odličnim izborom za domove, preduzeća i poslovne prostore. Korišćenje najsavremenije tehnologije, kao što su pametni termostati i energetski efikasni grejni elementi, podiglo je sisteme ovakvog grejanja na nove visine efikasnosti.

Za razliku od tradicionalnih metoda grejanja, električni sistemi grejanja danas rade sa neuporedivo većom preciznošću. Mogućnost zagrevanja određenih zona u prostoru, zajedno sa trenutnim podešavanjem temperature, obezbeđuje minimalno trošenje energije.

Razotkrivanje mitova: Grenjanje na struju nije više skupo

Grejanje na struju ima sada već relativno dugu istoriju. Smatra se da je Aleksandar Grejem Bel tokom 19. veka izumeo prvi električni grejač. Bila je to zapravo metalna kutija sa jakim sijalicama koje su sijale toplotu po celoj prostoriji. Iako se sada čini neefikasnim, to je prvi korak u onome u čemu sada uživamo. Na globalnom nivou, domaćinstva danas ukupno u energetskoj potrošnji na rasvetu i elektrouređaje troše 13 odsto energije, na zagrevanje vode 12 odsto, a na grejanje čak 75 odsto. Grejanje na struju ljudi i dalje doživljavaju kao skuplje od onoga na drva, ugalj, mazut ili gas. Međutim, detaljniji pogled na sve što se dešava na tržištu otkriva nešto drugačije činjenice. Moderni električni sistemi grejanja, dizajnirani sa energetski efikasnim karakteristikama, rezultiraju nižim operativnim troškovima i smanjenim uticajem na životnu sredinu. Mnoge porodice koji danas grade svoje domove upravo električnu energiju biraju kao izvor toplote tokom zimskih dana. Tradicionalni sistemi grejanja često zagrevaju čitave prostora, čak i kada samo određene zone zahtevaju toplotu. Električno grejanje rešava ovu neefikasnost kroz primenu zonskog grejanja. Zagrevanjem samo neophodnih površina, potrošnja energije je svedena na minimum. Po podacima Elektroprivrede Srbije potrošači koji se greju na struju poslednje dve zime imali su mesečnu potrošnju od 2.000 kilovata. Ali treba uzeti u obzir da većina ovih potrošača nema klime sa inverter motorima nego su to i dalje peći na struju i grejalice koji su znatno veći potrošači. Grejanje na klimu tako je postalo izuzetno štedljivo.

Inovacije koje su promenile grejanje na struju

Jedna od najrasprostranjenijih inovacija prilikom grejanja na struju je korišćenje pametnih termostata. Ovi vredni uređaji su započeli novu eru kontrole i efikasnosti, omogućavajući vlasnicima kuća da precizno regulišu temperature na osnovu svojih preferencija i rasporeda. Još jedan značajan napredak leži u razvoju energetski efikasnih grejnih elemenata. Tradicionalni grejni elementi često su patili od neefikasnosti i gubitka toplote, što je dovelo do veće potrošnje energije i operativnih troškova. Međutim, moderni grejni elementi koriste napredne materijale i inženjerske tehnike kako bi maksimizirali performanse uz smanjenje gubitka energije. Integrisani pametni sistemi za upravljanje energijom sa različitim uređajima u kući uz analitiku podataka koju koriste, lako usklađuju raspored grejanja sa načinom života ukućana, ali i tarifama za električnu energiju. Top pet inovacija u grejanju za nove objekte:

Pametni električni paneli omogućavaju kontrolu potrošnje uz pomoć mobilnog telefona.
Solarni sistemi grejanja sve pristupačniji u poslednje vreme zbog poboljšane tehnologije i značajnog smanjenja troškova.
Geotermalne toplotne pumpe postoje više od osamdeset godina ali tek sada razvojem tehnologije postaju sve popularnije, pogotovo u Americi.
Podno grejanje poslednju deceniju doživljava ekspanziju iako postoji 50 godina, razlog je što je od luksuznog načina grejanja postalo štedljivo.
Dvostruke ili hibridne toplotne pumpe sa dvostrukim gorivom kombinuju električnu toplotnu pumpu sa peći na gas, te kao i geotermalne toplotne pumpe obezbeđuju efikasno grejanje.

Ušteda energije: Trikovi koji pomažu da račun bude manji

Bez dobre izolacije ne treba ni počinjati priče o uštedama. Nažalost, domovi izgrađeni pre sedamdesetih godina prošlog veka u našoj zemlji nemaju skoro nikakvu izolaciju, a oni napravljeni osamdesetih imaju, ali vrlo skromnu. Više od 75 odsto zgrada u našoj zemlji napravljeno pre 1980. godine, pa je jasno koliko toplotne energije i dalje razbacujemo.

Po preporukama našeg Ministarstva energetike, prostorije u kojima se boravi treba da budu zagrejane od 20 do 21 stepen. Temperatura u spavaćoj sobi ne bi trebalo da prelazi više od 18 stepeni. Prostorije koje ne koristimo tokom dana jer smo na poslu ili u školi, ne treba da budu toplije od 16 stepeni, u slučaju dužeg odsustva 10 stepeni.

Ipak, sem kvalitetne gradnje, odlične izolacije i efikasnih i moderih grejnih uređaja, ušteda toplote može biti značajna i uz samo nekoliko naizgled malih i „beznačajnih“ trikova. Njihova efikasnost je mnogo veća nego što se to misli.

Nikada nemojte prostorije potpuno rashladiti. Pogotovo one koje ne koristite tokom zimskih dana i zbog toga ih ne grejete. Uvek u njima ipak održavajte određenu temperaturu, jer ćete tako više uštedeti nego kada se potpuno ohlade i „odu u minus“, pa morate da ih zagrevate.
I minimalno smanjenje zagrevanja prostorija donosi značajne uštede. Samo jedan stepen niže u prostoriji štedi više od šest odsto ukupne energije.
Grejna tela nikako ne bi smela biti zaklonjena delovima nameštaja, pa čak ni zavesama. Toplota mora slobodno da se širi po prostoriji.
Između dve navike – otškrinutih prozora čitav dan uz maksimalno grejanje ili kratkotrajno isključivanje grejanja i provetravanje, birajte uvek drugu opciju. Više toplote ćete sačuvati za sebe.
Držite zavese otvorene tokom dana kako biste pustili sunčevu svetlost, a noću spustite zavese i roletne kako bi zadržali toplotu.
Isključivanje “energetskih vampira”, uređaja koji su neprestano uključeni u struju poput televizora, risivera i računara, smanjuju potrošnju struje od pet odsto na mesečnom nivou.
Kuvanje u poklopljenoj posudi štedi 20 odsto energije, a isto toliko se uštedi ako se koristi ringla koja se srazmerna veličini šerpe. Isključivanje rerne deset minuta pre završetka pečenja štedi 20 odsto energije, a smanjivanje ringle na najniži stepen nakon što voda proključa, štedi 60 odsto energije.

Grejanje na struju: Koji se sistemi danas najviše koriste

Po podacima našeg resornog ministarstva od ukupne potrošnje energije u zgradama u Srbiji oko 70 odsto troše domaćinstva, 18 odsto poslovni i komercijalni objekti, dok prostori javne namene potroše 12 odsto energije.

Moderni električni uređaji dolaze u različitim sistemima i dizajnirani su da efikasno pretvaraju električnu energiju u toplotu, poput: inverter klima komercijalnih i kućnih serija klima, toplotnih pumpi ili VRF sistema.

Ušteda energije uz toplotne pumpe

Toplotne pumpe su visoko efikasni sistemi za grejanje koji prenose toplotu između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha. Mogu da skladište toplotu u malom rezervoaru za vodu, tako da se preostala toplota ne troši i može da se koristi kasnije.

One su u stanju izvući toplotu iz vazduha čak i na nižim temperaturama (do minus 20) što ih čini pogodnim za regione sa umerenom klimom. Sa druge strane, radni opseg im je čak do 60 stepeni Celzijusa, koje mogu da održavaju kada je napolju i minus 7 stepeni. Instalacija sistema je lagana i novi modeli su gotovo nečujni kada rade.

Često se koriste kao centralno grejanje umesto kotlova i peći. Na njih se posle u sistemu postavljaju radijatori ili podno grejanje.

Mogu da se integrišu sa – hidroničkim modulom, kotlom i odvlaživačem, dok toplotu distribuišu kroz – podne sisteme grejanja, radijatore i ventilator konvektore. Lako se uklapaju sa solarnim panelima, grejačima za bazene te proizvodnju tople vode za domaćinstvo.

U kombinaciji sa solarnim kolektorima, toplotne pumpe zimi mogu da uštede i do 40 odsto energije koja odlazi na grejanje, a potrošnju tople vode tokom čitave godine štedi i do 90 odsto.

Kada se odluče na ovakve štedljive uređaje, ljudi sve češće ugrađuju i niskotemperaturne i energetski efikasne grejne sisteme poput:

podnog grejanja
zidnog grejanja
grejnih lajsni

Ovi sistemi obezbeđuju efikasan i ravnomeran prenos toplote i zagrevanje prostorija. Ako već ne u čitavoj kući, često se koriste u kupatilima, kuhinjama i drugim površinama sa pločicama. Posebno su efikasni jer im je potrebna niža temperatura za rad, od 36 do 40 stepeni Celzijusa, dok radijatori da bi počeli grejati prostoriju moraju biti ugrejani na 55 do 65 stepeni. Podno grejanje tako štedi od 30 do 60 odsto energije u poređenju sa tradicionalnim načinima i sistema grejanja.

Grejanje na struju uz najpametnije klima uređaje

Bilo da pričamo o kućnim ili komercijalnim klimama, ovi uređaji doživeli su neverovatnu transformaciju, evoluirajući od običnih rashladnih i grejnih mašina do sofisticiranih sistema koji mogu da poboljšaju efikasnost i isplativost, pre svega integracijom pametnih funkcija i energetski efikasnih komponenti. Pametni klima uređaji su opremljeni Wi-Fi vezom, omogućavajući korisnicima da daljinski nadgledaju i prilagođavaju podešavanja, te precizno upravljaju temperaturom, čak i kada ste van kuće. Sa druge strane inteligentna automatizacija sa senzorima pokreta uči pametnu klimu vašim navikama i ona prilagođava toplinu i potrošnju energije kako vama odgovara, a da to ne morate ni podešavati. U velikim poslovnim prostorima značajne uštede donosi ugradnja VRF sistema, na kojima spoljne jedinice mogu biti opremljene sa jednim ili više kompresora, dok jaki inverter motori garantuju štednju energije. Na jednu centralnu jedinicu može biti priključeno i više od 60 unutrašnjih jedinica različitih serija.

Grejanje na struju: Čuvar energije i održive budućnosti

Budućnost električnog grejanja tek je ispred nas, sa istraživanjima i razvojem koji se fokusira na održive inovacije. Od napretka u materijalima do povećane mogućnosti skladištenja energije, električno grejanje će postati još efikasnije i ekološki prihvatljivije u godinama koje dolaze.

Kako svet prelazi na obnovljive izvore energije, električno grejanje je spremno da se neprimetno integriše sa ovim sistemima. Ovo usklađivanje ne samo da smanjuje zavisnost od neobnovljivih resursa, već i podstiče održiviju i otporniju infrastrukturu za grejanje.

Grejanje na struju pojavljuje se kao predvodnik u potrazi za efikasnim i održivim rešenjima za grejanje, te kao kamen temeljac u globalnoj potrazi za očuvanjem energije.

U asortimanu i stalnim prodajnim akcijama kompanije „Klima M“, široka je ponuda raznih električnih uređaja koji će vam štedeti mesečne račune za struju.

U našoj ponudi, ali i akcijama koje organizujemo za naše kupce, pronaćićete razne vrste uređaja koje će vas efikasno, ali i štedljivo ugrejati tokom zimske sezone.